zamak

Zamak je snoviđenje i miris starina
svaki nabor, prevoj i sen draperija

pod baldahinom latice su bile kolaž-uobrazilja
prozor kraj nas nije stajao
nisam mu krila raskrilila
ni vazduh ni vodu nisam kroz nj’ dotakla
ni uvojak kose nije ti večnost na dlan padao.

Hajde, reci mi
sve sam to u slici zime
na oknu živela

vetar nam nije preko ramena protrčao
svetlost sveća nije zadrhtala
kapi voska nisu niz svećnjak kliznule
ni kamin nije postojao
dah na vratu nisam osetila
to se notna zastavica sa mnom poigrala.

Hajde, reci mi
niko me na rukama nije nosio
sama sam levitirala
jedinstven reljef jagodica
bio je hiperrealistički naslikan dodir
nekog sumanutog slikara

i damari srca bili su kompozicija
nekog vanredno nadarenog kompozitora

ni zvezde ni zore nisu se rađale
ni divlji konji nisu projahali iz sna nas prenuli
i nije bilo svitanja u kom’ su nam cvrčci kapke rastvarali
sve su to bile dišuće projekcije
talentovanog režisera

krila se ptica nisu spajala
ni zažarena divljina, nežnošću potaknuta
nije se budila
ni krošnje nam nisu krale
otiske s’ grla.

ruke su bile akvarel dimnih čestica

ni osušenu zemlju
kiša nije natopila
ni gladne usne nisu se hranile jabukama
ni brane u nedrima nisu popustile
ni bujice nisu svom silinom potekle.

Hajde, reci mi
sve je to uobrazilja
pomahnitalih hiperleralističnih umetnika

hajde, reci mi
ne postojim
sebe sam izmislila

nisam se ni rodila
ni živela

hajde, reci mi
nisam disala.

***