Budish me....

Iz samoce moje izranjas niotkud..
I dolazish...
Nenajavljen
U moje srce ulazish..
Ne uzimajuci nishta,
Samo mi dajesh...

Navikla na samocu,
Na dane bez vetra,
Na mirne luke ovoga sveta..
Ja bojim se..
Bure koju sa sobom nosish..
Plashim se vatre koja bije
Iz ochiju Tvojih...
I mami me
Da je dodirnem,
Da osetim njenu toplotu,
Da telo mi greje..

Budish me..

A chinish da...
Mislim da sanjam..
Jer toliko Ti si nestvaran...
Toliko nestvarne rechi su Tvoje..

Budish me, al ja
Bojim se da cu,
Kada otvorim ochi
Ostati sama...
Da ce nestati dana
I da ce noci
Opet postati moje druge..
Da ce neke daleke duge
Ponovo .. useliti se u moje ochi..