SECAS LI SE

Sećaš li se,
da ti nikada
nisam znao,
objasniti valjano,
zašto si mi
baš ti,
baš uvek,
i baš toliko značila...

I svi pokušaji moji,
da ti to opišem,
konstantno su se
pod teretom
neke tuđe originalnosti,
urušavali
u neku svoju
bezličnu prazninu...

I zbog toga
sam ja,
prošle noći,
kada si ti zaspala,
odlučio da potražim
neke nove,
ni sa čim drugim,
osim sa tobom,
uporedive reči...

I da ih do jutra
slučajno,
ne bih zaboravio,
sve sam ih
bez slova,
po usnulom
licu tvom,
pogledom ispisao...

A jutros sam ih
sakupljao
po krajevima
tvojih usana,
po čelu,
iznad obrva,
po nosu,
na očnim kapcima,
i kraj onih tvojih,
samo uz osmeh primetnih,
tačkica na obrazima...

I kada si se probudila
hteo sam da ih sve
na glas pročitam,
ali ih nikako nisam
izustiti mogao,
pa sam ti ih ipak,
jednu po jednu,
onako, bez glasa
pogledom na pogled,
izgovarao...

Eto, zato sam ćutao...